Општина Ново Горажде, раније Српско Горажде, настала је подјелом предратног јединственог Горажда 1994. године, а верификована након Дејтонског Мировног Споразума 1995. године. Граничи се са Гораждом, Чајничoм, Рогатицом, Вишеградом и Фочом.Овај изразито брдско планински крај смјештен је на раскршћу путева којим се вјековима походило, трговало, али и бојевало. Ново Горажде представља малу тачку на географској карти свијета у којој се укрштају значајни и важни путеви и ријеке, сударају цивилизације, мјешају нације, вјере и обичаји...

Општина се простире на 123 квадратна километра и чини је тридесетак већих насеља са око 4000 становника. Смјештена је у средишту Горењедринске регије а налази се испод источних обронака Јахорине на надморској висини између 335 - 1300 метара.

Као трговачко средиште и градско насеље, најдиректније везано уз Дубровачку караванску трговину, Горажде се помиње 1379. године, а као отворени град 1444. године. За постанак, опстанак и развој овог краја најзаслужније је средњевјековно утврђење Самобор, кула Херцега Стефана Вукчића Косаче. Двије године касније, 1446. године Херцег Стефан десетак клилометара узводно, у Доњој Сопотници, гради цркву "Светог Георгија". У периоду од 1519. до 1521. године у њој је радила ћирилична штампарије, друга по старини на Балкану, а прва на просторима данашње БиХ.

У оквиру своје индустријске зоне налази се Фабрика Жице, Фабрика Машина, Хладњача и Дистрибутивни Центар, бројне приватне фирме и мала приватна предузећа. Развојни планови су усмјерени на алтернативне програме запошљавања људи.

Привреда

На простору општине Ново Горажде тренутно је регистровано 64 пословних субјеката од чега 53 самосталне привредне дјелатности и 11 предузећа. Самосталне привредне дјелатности су у сталној експанзији и развоју, нарочито у области трговине и угоститељства. Приватизација је извршена у свим предузећима, па сада 5 послује као А.Д. а шест као Д.О.О. До 1991. године на простору садашње општине приватни сектор уопште није био развијен, зато што је већина становника била запослена у индустријским комплексима УНИС (Творница жице и творница машина око 1000 запослених). Данас се ове фирме налазе у пост приватизационом периоду који карактерише смањење броја запослених (око 300 тренутно запослених), па већина становништва која живи на подручју општине Ново Горажде интензивно се бави пољопривредом, на што су утицале промјене које су задесиле индустријски сектор и веома добри природни услови за развој пољопривреде као што су плодно земљиште и добри климатски услови.

У Новом Горажду послује хладњача, чија комплетна производња данас одлази на тржиште Европске уније и тржиште САД (хладњача извози око 1200 т годишнје, што је еквивалентно новчаном износу од око 3 милиона КМ). Компанија запошљава 32 радника. Велике могућности се отварају у финансирању пројеката туризма , екологије, фарме (пужева, стоке), засади јагодичастог воћа, пластеници и сл. Постојећи привредни капацитети су:

1. А.Д. ФАБРИКА ЖИЦЕ
2. А.Д. ХЛАДЊАЧА - прерада, замрзавање, извоз (јагодичасто воће, гљиве...)
3. А.Д. ФАБРИКА МАШИНА - израда машина за паковање, машинска обрада и сл.
4. АД. Д.Ц. ГРАДИНА - трговинско предузеће, велепродаја
5. А.Д. СЕРВИСТРАНС - транспортно предузеће.
6. А.Д. САМОБОР - угоститељско предузеће.

Историја

Горажде историјски, као насељено мјесто егзистира још од 13. вјека. Насеље на овом простору по имену “Васа” помиње се у неким списима још 1220. године. Као трговачко средиште Горажде се помиње 1379. године, а као утврђени град 1444. године. За постанак и развој Горажда нераздвојиво је везан средњо- вјековни српски град Самобор, Херцег Стефана Вукчића – Косаче, који се налази између Устипраче и Међурјечја. Херцег Стефан средином 15. вјека (1446.-1448. године) подиже крај Горажда, цркву у славу Светог Георгија (Св.Ђорђа). Црква је смјештена четири километра сјеверно од Горажда у Доњој Сопотници, на самој граници Републике Српске и Федерације БиХ. Саграђена је у дринској долини, у подножју брда Градина, на мјесту гдје сјеверна падина брда прелази у благу зараван. У непосредној близини цркве налази се маги- стрални пут Горажде – Вишеград. Ово је јединствен споменик културног наслијеђа, како у историјском тако и у погледу своје архитектуре. Прошлост ове цркве сеже до 15. вијека и једна је од ријетких сачуваних непосре- дних свједочанстава о активности и организацији Српске православне цркве на овом простору у времену средњовјековног босанског краљевства. Од 1519. године у Херцеговој цркви почела је са радом штампарија Божидара Горажданина, најстарија на овим просторима (друга на Балкану - послије Макаријеве у Црној Гори)...